VELIKI TEST: RENAULT ESPACE 1.6 dCi 130 LIFE

Trideset hiljada evra! Upravo toliko vam treba želite li postati ponosni vlasnik famoznog Renault Espace pete generacije, čak će vam i ostati deset evra u džepu da častite kolege kafom (kataloška cena iznosi tačno 29.990 evra).

Iako je za mnoge, gde spada i dole potpisani, ova suma nedostupna čak i uz višegodišnji kredit, interesantna je uzevši u obzir da se radi o prestižnom i atraktivnom vozilu. Podsećanja radi, odmah po lansiranju Renault je predstavnicima sedme sile ponudio samo najluksuznije i nasnažnije verzije, odnosno 1.6 dCi/160 i benzinski 1.6 TC/200 ks, preuzet iz Clia RS (nije dakle dvolitarski TCe/200)  Toliko luksuza i sofisticirane tehnologije na jednom mestu, mora i da košta, tako da je cena ovog u Srbiji dosegla astronomskih 42.000 evra (U Francuskoj bezmalo 50.000).

Uz pretpostavku da na našim putevima nećemo videti mnogo ovakvih primeraka, ovoga puta smo se pozabavili osnovnom verzijom Life, znatno prostupačnijom potencijalnim kupcima. Sva sreća, na prvi pogled nema mnogo razlike. Spoljašnjost "sirotinjskog" Espacea 5 ne distancira se detaljima, kao što su recimo plastične "ratkapne" na točkovima ili svetlima sa običnim H4 sijalicama, zaista treba imati oko sokolovo i napraviti par krugova oko vozila, kako bi se uvidele razike. OK, aluminijumski naplaci od 17 cola nisu toliko atraktivni kao od 19 (za francusko tržište uz Life su predviđeni od 18 cola), tu i tamo nedostaje par hromiranih detaljčića, dok na vratima prtljažnika stoji Espace, umesto Initiale. Nasuprot tome, prozori su i dalje uokvireni metalnim lajsnama, a pri dnu vrata ostala je velika zaštita, kao i plastike napred i pozadi (difuzer vazduha), po ugledu na krosovere.

Gledan spreda, osvaja nesvakidašnjim pogledom u 100 % LED tehnologiji, što se odnosi na sva svetla (dnevna, kratka i duga). Atraktivnost je dakle i dalje zagarantovana, sav masivan, na pola puta između vana i krosovera, neodoljivo privlači poglede. Posve razumljivo, sa čitavih 4,86 m dužine, širokim prorezima za točkove i visokim "ramenima", pa još uzdignut od tla za 16 cm (+ 4 u poređenju sa bivšim), distancira se od svih postojećih kategorija.

Jasno je da osim imena ovaj "krosovan" nema mnogo zajedničkih tačaka sa prethodnim Espaceom, što je posledica smanjene potražnje za klasičnim XXL vanovima. U tom smislu navedimo par podataka: prošle godine u Francuskoj se prodalo jedva 3.900 Espacea 4, dok je novajlija, u periodu od maja do kraja septembra 2015. godine, pronašao put do srca kod 6.848 kupaca. Izuzetno ohrabrujući podaci, koji nadmašuju predviđene procene prodaje za oko 30%. I što je najčudnije, u većini slučajeva radi se o luksuznom Initiale Paris (42%), što nas je još jednom podstaklo da se zapitamo nije li voženi samo mamac za naivne kupce?

U unutrašnjosti, bivamo pomalo iznenađeni prisustvom klasične ručice menjača, umesto minijaturne futurističke, kao kod automatskog EDC menjača (slike i test u arhivi). Ovo donekle menja formu centralne konzole, jer je ovde lakirana podloga kraća. Samim tim, komande za multimediju i automatska ručna kočnica, sa regulatorom i limiterom brzine, postavljeni su više, ka velikom taktilnom ekranu od 8,7 inča. To znači da je i ovaj zadržan. Sva sreća, jer bez njega Espace nebi bio to što je! Zaštitni znak enterijera, i dalje poseduje funkciju R-Link 2 (GPS navigacija i servis multi medija), kao i sve ostale funkcije za personalizovanje.

Opet podsećanja radi, po želji možete promeniti boju podloge, kako tableta, tako i instrument table. Ova poslednja ujedno menja i grafiku, što znači da u prvi plan možete staviti obrtomer ili brzinomer, ili tzv. "eko mode" (zelena boja). Evidentno je da se radi o numeričkim pokazivačima, koji po potrebi imitiraju klasične analogne. Principijelna razlika u poređenju sa najskupljom verzijom je odsustvo Multi-Sense sistema, koji značajno utiče na karakter vozila. Ovde je znači nemoguće menjati voznu dinamiku (elektronski kontrolisani amortizeri), još manje performanse motora.

Pozicija za upravljačem je naravno neizmenjena, i kao što smo već konstatovali, zaslužuje samo hvalospeve. Prijatno uzdignuta, sa ergonomijom komandi kakva se samo poželeti može, pruža vozaču istinsko zadovoljstvo. Na ovo treba dodati mali kožni upravljač, podrezan odozdo, kao i fantastična sedišta, sa mehaničkim podešavanjem. Posve nebitno, znatno važnija je sama forma. Uostalom, platno kojim su obložena je veoma kvalitetno, mekša su, a i telo manje klizi u krivinama nego kada su presvučena kožom.

Iznad glave ostavljen je prostor za omanji panoramik stakleni krov (ne otvara se), dok je ispod desnog lakta prostrani naslon sa boksom, u koji staje, šta drugo do "test" flaša od 1,5 litara i još mnogo toga. Isto se odnosi na fioku ispred suvozača, koja se otvara pristiskom na dugme, stim što dodiruje kolena, ukoliko je suvozačevo sedište privučeno ka komandnoj tabli. Za žaljenje je što na centralnoj konsoli nema zgodnog udubljenja gde se spontano može odložiti mobilni telefon, dok je za limenke sa osvežavajućim pićem i kafom, predviđen donji "bar". Preciznije rečeno, ispod centralne konsole, s tim da je pristup zaista nepraktičan! Ovo je praktično jedina zamerka organizaciji unutrašnjeg prostora, izuzmemo li prostor za glave putnika pozadi. Priznajem, u prethodnom druženju nisam obratio pažnju na ovaj "detalj", iz prostog razloga što se ovo odnosi isključivo na osobe iznad 1,9 m visine (vaš izveštač je daleko od ovih dimenzija), i kada je Espace opremljen velikim panoramik krovom na otvaranje (Initiale), jer novi je niži za 7 cm, iako proizvođač tvrdi kako je to kompenzovano niže postavljenim sedištima.

Na papiru, vozilo ovakvog kalibra, koje ujedno pretenduje na titulu "admiralskog broda" proizvođača, samo se "blamira" sa malim 1.6 dCi/130 ispod haube. Srećom samo na papiru, jer osim što je već pokazao da poseduje veliki talenat, ovaj blok sada pokreće razumnu masu. Sa 1,7 tona, novi Espace lakši je od prethodnog za nekih 250 kilograma, uz to, u sprezi sa šestostepenim ručnim menjačem, ostvaruje začuđujuće dobar rezultat. Ne toliko samim kareteristikama (11 sekundi do 100 km/h i maksimalna brzina od 191 km/h), koliko opštim utiskom. Ruku na srce, ovaj Espace mi je bolje „legao“ nego 1.6 dCi/160 EDC (automatski menjač), tako da sam istinski uživao vozeći ga desetak dana.

Sticajem okolnosti, često je bio maksimalno opterećen, što je samo potvrdilo da je motor na visini zadatka. Petočlana ekipa, predvođena "kapitalcem" od 130 kg (pogledajte fotografiju), osim što je stala bez imalo muke, nije preterano negativno uticala na opšte perfomanse. U svakodnevnoj vožnji zaista ne treba više snage, jedino se prilikom delikatnih preticanja mora izabrati niži prenos i "navući" u visoke obrtaje. Bez brige, akustična udobnost je sačuvana, izolacija kabinskog prostora je odlična. U tom cilju čak je i unutrašnjost blatobrana presvučena izolacionim materijalom. Elastičnost malog 1. 6 dCi je za pohvalu, potrošnja takođe. Zabeleženi prosek iznosi 6,7 litara, sa rasponom između 5 i 8 litara. Što se tiče ponašanja na putu, slika je još pozitivnija.

  Ovde se srećemo sa standardnim amortizerima (kod Initiale elektronski kontrolisani), no zaista ne vidim šta im se može prebaciti? Ujedno udoban i prijatno krut, Espace se lako adaptira zahtevima vozača. Prilikom temperamantne vožnje evidentno je da nije toliko talentovan kao kada poseduje upravljanje na četiri točka (pažnja, upravljanje a ne pogon), kao najluksuznija verzija. Ovi se pri nižim brzinama blago zaokreću u suprotnom pravcu od prednjih (obrnuto pri višim), što mu omogućuje veću pokretljivost i manji prečnik okretanja. Sa samo 11,1 m, kod voženog je veći za jedan metar, no kome je baš stalo do 4Control, može se dobiti uz doplatu od nekih 1.700 evra. Tako stigosmo i do opreme, opet posve na visini očekivanja. Većinu smo već naveli, spomenimo još automatski klima uređaj sa dve zone podešavanja, senzore za parkiranje napred i pozadi i karticu slobodne ruke, za otključavanje/zaključavanje vozila i startovanje motora bez ključa. Za mene sasvim dovoljno, upravo koliko mi treba! Ne, nije mi neophodan snažniji agregat, točkovi od 19 cola, kožna sedišta sa električnim podešavanjem, aktivno ogibljenje, automatski menjač, inteligentni tempomat, sistem za samostalno parkiranje i slično. Eventualno samo malo precizniji ručni menjač, i mojoj sreći ne bi bilo kraja. Shvatili ste, zaista mi se dopao ovaj Espace, pa iako Pariz nije njegova prirodna sredina, začas sam ga pripitomio i iz sveg srca usvojio.