TEST: HONDA HR-V

Nema velike mudrosti kada su u pitanju globalni planovi automobilske industrije. Iz sasvim nejasnih razloga, do 2020. godine polovina proizvedenih vozila na svetu pripadaće kategoriji „ni riba-ni devojka“, tačnije krosover segmentu. Ti samo, ruku na srce, teoretski terenci, umesto staza i bogaza, zauzeće najveći deo urbanog asfalta. U kontekstu sa time su i njihovi potencijali.

Najezda gradskih krosovera se već može uočiti. Gotovo da nema proizvođača, pa čak i onih potpuno tradicionalnih (Jaguar, Mercedes, Alfa Romeo...) koji se nisu umešali u ovaj trend u želji da zagrabe što veći deo kolača. Pa zašto tako ne bi bilo i sa Hondom? Dobro poznati i priznati CR-V, dobio je mlađeg brata, model HR-V koji linijom karoserije koketira sa kupe krosoverima, uspevajući da iza atraktivnog dizajna zadrži traženi porodični.

Zapravo, najdopadljivi elemenat spoljašnjosti je činjenica da HR-V oslikava karakterističan Hondin stil sa elegantno oblikovanim linijama jednog kupea koji posmatraču nudi prikaz robusnog SUV-a. Ipak ne bi trebalo preterivati u tim SUV atributima, jer sasvim je jasno oni su samo kataloška fraza kod ove klase.

Ukoliko terenske predispozicije jednog „terenca“ nisu tema, šta onda jeste kada je u pitanju Honda HR-V? To je svakako komfor. HR-V u prostoru za putnike nudi možda i najveću prostranost u klasi, zahvaljujući novom Hondinom sistemu „magičnih“ sedišta. Visok nivo prilagodljivosti i mršava figura sedišta nude izuzetnu udobnost ali i ostavljaju putnicima dovoljno prostora. Kvalitet materijala je još jedna tačka u kojoj Honda HR-V dobija najvišu ocenu. Visokokvalitetni, na dodir mekani materijali i sofisticiran dizajn definišu HR-V enterijer. Hondini dizajneri su uspešno spojili prostranost sa osećajem sportskog što je jedna od najvećih tajni zanata. Prtljažnik takođe nudi solidnu prostranost, sa zapreminom od 453 litra sa iskorišćenim zadnjim sedištima i 1026 litara do linije prozora sa sklopljenim zadnjim sedištima.

Novi info-zabavni sistem Honda CONNECT, baziran na aplikacijama, funkcioniše preko sedmoinčnog ekrana osetljivog na dodir. Nalazi se na sredini komandne table i omogućava pristup navigaciji, internet pretrazi, aktuelnim vestima, saobraćaju, vremenskoj prognozi i muzičkim servisima.

Ergonomija vozačke pozicije je skoro savršena, dok bi rukovanje info-zabavnim sistemom ipak moglo biti bar u osnovnim elementima malo jednostavnije. Komandna tabla i instrumenti su pregledni i vrlo pogodni za korišćenje, što dodaje još jedan plus u našu test zabelešku. Sasvim neobična ručica menjača, nesvakidašnje tanka i kratka, ipak savršeno leži u ruci, što se ne bi moglo reći za preciznost istoga. U najvećem broju slučajeva, veoma teško nalazi prvu brzinu, da bi zatim netipično za Hondu, ručica pomalo i lutala do pronalaženja sledećeg stepena prenosa. Da smo bili vezanih očiju, sasvim sigurno bi po osećaju „tipovali“ da je to klasičan Fiatov menjač.

Prilično sportska genetika modela zahteva i agregate koji mogu da budu na visini zadatka. Honda u tom smislu nudi 1,5 litarski V-TEC agregat sa 130 ks i vrlo skromnih 150 Nm obrtnog momenta. Na testu smo imali njegovog dizel parnjaka, 1,6 i-DTEC sa 120 ks ali i duplo većim obrtnim momentom (300 Nm). Sasvim logično, ovako dimenzionisan pokretački potencijal uglavnom ne zahteva izvlačenje poslednjeg atoma snage, što omogućava elegantnu vožnju i sasvim prikladnu potrošnju koja je na našem testu iznosila 6,5 litara na 100 pređenih kilometara. Iako pripada klasi modernih agregata ovaj 1.6 i-DTEC nije previše prefinjem, ostavlja robusan utisak zvukom u kabini pri nešto višim obrtajima. Rado se odaziva na gas, sa izvanrednom dinamikom i rezervom snage pri preticanjima i naglim ubrzanjima.

Posebno pohvaljujemo upravljivost, povratnu informaciju vozaču sa upravljača i vodljivost automobila kroz krivine, koja je na nivou dobro balansiranog kupea. Honda je to!

I na kraju opšti utisak: HR-V poseduje priličan konfekcijski kroj, ali u klasi najboljih odela što i cenom testiranog modela od 26.990 evra i te kako dokazuje.