PRVA VOŽNJA: TOYOTA MIRAI

BUDUĆNOST - DANAS

Godinama slušamo najave kako će vodonik postati gorivo kojim zamenjujemo dizel i benzin, kako zahvaljujući tome automobili više neće zagađivati planetu, gledamo eksperimentalne modele, ali slušamo i opravdanja zašto tehnologija koja može da nam obezbedi mobilnost za narednih nekoliko vekova i dalje nije ponuđena. Sve do sada. Tojota, hrabra kao i 1995. sa hibridnim pogonom, zvanično kreće sa prodajom limuzine ‚‚mirai‚‚ , prvog automobila sa gorivnim ćelijama koji se kupuje i vozi sasvim slobodno

Potpuno je jasno da će klasični motori živeti izvesno vreme, ma kakve prognoze naučnici iznosili. Jednostavno, teško je baciti svu tehnologiju i staviti na sto nešto potpuno novo. Industrija će učiniti sve da produži život nečemu što je razvijeno više-manje 100 godina i odupreće se na svaki način ogromnim investicijama koje nameće očigledna potreba da se razmišlja o tome šta će naši automobili trošiti već krajem ovog veka. Na sreću, vizionari ipak postoje. Baš kao što je 1995. godine, prva ponudila hibridni pogon, uprkos direktnom podsmehu konkurencije, i dokazala da to jeste budućnost, tako Tojota upravo prošle 2015. ponovo ima ulogu proroka- kupcima je zvanično ponuđen automobil sa gorivnim ćelijama. Ne kao deo nekog projekta i privremenog testa, kao što rade Honda ili Hjundai, već kao gotov proizvod, sa cenom, ponudom kredita, servisima, spreman da se takmiči sa svima. Ime mu je ‚‚mirai‚‚ pokazana pre dve godine. Apsolutno hrabro.

‚‚GARANTOVANA BEZBEDNOST

 Kako bi se sprečilo curenje vodonika, ‚‚mirai‚‚ je opremljen senzorima koji kada registruju prisustvo vodonika u vazduhu, automatski zatvaraju ventile na rezervoarima. Inače, ovaj automobil prošao je potpuno iste bezbednosne testove kao i svi drugi Tojotini modeli.

Tehnološki gledano, ‚‚mirai‚‚ je hibridni automobil koji umesto benzinskog motora koristi paket gorivnih ćelija u kojima se proizvodi električna energija. Zvuči prosto zato što i jeste. Arhiktetura hibridnog pogona koju je Tojota godinama razvijala ovde je potpuno ista. Prednje točkove pokreće elektromotor koji se napaja iz baterija. Ako nedostaje struje u baterijama jer je ubrzanje snažno ili je vožnja brza, kod hibrida se aktivira bezninski motor koji istovremeno pokreće prednje točkove. U slučaju ‚‚miraija‚‚ nema motora već se uključuju gorivne ćelije i proizvode struju kojom se dodaje snaga pogonskim točkovima.

Nemojte pogrešno da shvatite - ‚‚mirai‚‚ nije konkurencija elektroautomobilima. On je proizvod koji startuje paralelnu granu auto-industrije. Električni pogon je jeftiniji za korišćenje, struja manje košta i ima je svuda, ali je koristan samo na malim distancama jer baterije ili su suviše teške ili imaju nedovoljan kapacitet. S druge strane, ‚‚mirai‚‚ koji u rezervoar toči vodonik nije jeftin za vožnju, ali sa jednim punjenjem prelazi 550 kilometara. 

 Mada, kad smo kod radijusa, treba reći da je tokom naše vožnje kompjuter pokazivao oko 400 km jer smo kombinovali i grad i lokalni put i brzu vožnju autoputem, baš mesto gde se ‚‚mirai‚‚ najviše troši. Tojota tvrdi da prosečna potrošnja iznosi 0,76 kg vodonika na 100 kilometara. Naš rezultat je negde oko jednog kilograma. U svakom slučaju, sa cenom od 9,5 do 10 evra po kilogramu koliko vodonik sada košta, recimo u Nemačkoj, to znači da ćete imati isti trošak kao kada vozite neki vrlo štedljivi dizel.

Upravo to što smo ‚‚mirai‚‚ vozili u Hamburgu je deo priče. Baš grad Hamburg je lider u uvođenju korišćenja vodonika kao goriva, od autobusa preko industrije, a sada i do automobila. Gradske vlasti upravo su kupile nekoliko ‚‚miraija‚‚. Volja i novac postoje, samo je potrebno vreme. Tojota je to pravilo prepoznala i pokazala celom svetu kako nema mesta za opravdanja nego je vreme za akciju. Nije im prvi put da, godinama pre nego što svi ostali shvate o čemu se radi, veruju u nešto što menja svet.