TEST: FORD FIESTA RED & BLACK EDITION 1.0 ECOBOOST i ST

Pre 10-15 godina, većina agregata od 140 ks imala je zapreminu od dve litre. Danas, za tako nešto dovoljno je upola manje, pa još i sa samo tri cilindra! Radi se naravno o Fordovom 1.0 EcoBoost agregatu, koji, verovali ili ne, ima bolje iskorišćenje nego li Ferari 458 Specijale.

Iz jedne litre italijanski motor izvlači 136 ks, što je za 4 ks manje od Fieste Red i Black Edition! Kakva luda vremena, Fordovi inženjeri zaista nemaju nikavog respekta... Pored pojačanog agregata, ova Fiesta poprimila je bezmalo sve sportske atribute snažnije ST, gde pre svega mislimo na spoljašnji izgled. Isključivo u ponudi sa troje vrata, nasledila je spušten prednji branik, "mini suknjicu" po pragovima, poveći spojler na krovu, difuzor vazduha pozadi i specifične crne aluminijumske naplatke od 16 ili 17 cola.

Kao što i samo ime kaže, u ponudi je isključivo u crvenoj ili crnoj boji. Poslednja navedena je zbog metalizirane farbe skuplja za 500 evra, a kako bi se što više distancirala od običnih verzija, "nos" (okvir grila) je crveni, po želji i krov. Kada se radi o Red izdanju, pored navedenih crnih felni, crna je i prednja maska, retrovizori i krov, koji deluje kao da je od stakla (nije).

Ovako "naoružana", ova Fiesta može se nadmetati sa pojedinim konkurentima tipa Peugeot 208 1.6 THP/155 i VW Polo 1.4 TSI ACT/140, Clio GT 1.2/120.., s tim da je u Francuskoj, kao i u ostalim zemljama EU, jeftinija od njih za nekih 4.000 evra! U unutrašnjosti isto tako pronalazimo crveno/crnu kombinaciju, bez obzira da li je u pitanju Red Edition ili Black Edition. Osnova je crna, no crveni konac na ručici menjača i upravljaču, kao i umeci na bokovima sedišta, uspešno razbijaju monotoniju i daju neophodnu sportsku notu.

Naoko sve lepo izgleda, manje na dodir. Pojedina plastika deluje previše jeftino. Gornji deo komandne table je od tankog sloja mekane, dok na centalnoj konzoli pronalazimo klavir crnu. Ovde je i dalje "šuma" dugmića, dok je u dnu omanji ekran sa raznim funkcijam i GPS-om. Nije osetljiv na dodir, uostalom toliko je udaljen da se ni ne može dohvatiti, tako da se opet mora poslužiti sa jos pola tuceta dugmića! Ne preterano praktično, ali zauzvrat, vozač se prijatno oseća na svom radnom mestu. Sedište poseduje snažne bočne oslonce i dobru sedeću površinu, dok se upravljač podešava po oba pravca. Prostor za putnike pozadi je korektan, no iako se prednja sedišta mogu znatno pogurati ka napred, pristup je komplikovaniji nego kada se radi o karoseriji sa petoro vrata. Uz to, stakla pozadi su minijaturna, zaista nije poželjno biti klaustrofob na zadnjoj klupi. Prtljažnik je identičan kao kod ostalih verzija (276 litara), a vertikalna polica služi da bi se ostvario ravan pod, kada se preklope zadnji nasloni.

Tri cilindra u punoj formi
U startu ponuđen sa 100 I 125 ks, mali trocilindarski 1.0 EcoBoost ojačan je za još 15 ks, pre svega zahvaljujući snažnijem turbo kompresoru (2,6 bara i 248.000 o/min). Povećan je i obrtni moment, kada proradi overboost ide i do 210 Nm (između 1.400 i 5.000 o/min. Uprkos maloj zapremini (možda bi trebalo reći zahvaljujući), ovaj blok postigao je ogroman uspeh, naglasimo da već tri godine uzastopno osvaja titulu najboljeg motora do jedne litre. Uostalom, od kako se pojavio, oborio je procenat dizel agregata u Fiesti sa 76 na 33%. Jednom za upravljačem, razlika je osetna. I ranije se odlikovao velikom elastičnošću, što je sada još izraženije, kako zbog većeg obrtnog momenta, tako i zbog kraćih prenosnih odnosa. I dalje ih je samo pet, no sada se i u poslednjem može solidno ubrzati. 

Perfomanse nisu za podsmeh (200 km/h i ubrzanje od 9 sekundi do 100 km/h), iako motor ne pleni zvukom. Diskretan, gotovo nečujan u nižem režimu rada, u višem otkriva svoje poreklo promuklim, hrapavih glasom, nalik kosilici za travu! A kako bi ova Fiesta što bolje podnela inflaciju snage, inženjeri Forda poradili su i na ogibljenju. Skraćene opruge, tvrđi amortizeri, spuštena šasija, jači poprečni stabilizatori i performantniji penumatici dimenzija 195/45 R16 (opciono 205/40 R17, kao na voženom vozilu), omogućuju joj veoma temperamentnu vožnju.

Čak je i upravljanje direktnije, sve u svemu Fiesta Red&Black Edition je odličan ulični trkač, i dalje dovoljno udoban u svakodnevnoj upotrebi. Pažnja, od nje ipak ne treba očekivati da se ponaša "k’o velika", odnosno Fiesta ST, koju smo vozili nešto ranije. Po mokrom putu prenos snage na prednje točkove je delikatan (lako prokliže), dok doboši na zadnjim, nakon više snažnih uzatopnih kočenja, pokazuju zamor. Ni potrošnja nije za primer, koliko god da smo je mazili i pazili ova Fiesta nije sišla ispod 6 litara. Na autoputu računajte na 7,3 litre, a po gradu i do 10. Prosečna potrošnja u našem slučaju varirala je oko 8 litara. Kao što smo rekli, ovo su "detalji" koji se mogu oprostiti, jer je ubedljivo jeftinija od konkurenata. Konkretno, u Francuskoj se prodaje za nekih 18.000 evra, dok za ST treba 6.000 evra više. Ne, ne, nije "očerupana" kao što ste možda pomislili, pored svih sigurnosnih sistema i navedenih sportskih atributa, navedimo specifična sedišta, klima uređaj, centralnu bravu, električne komande za prozore i retrovizore, putni računar, Ford SYNC, radio/CD, pomoć za kretanje na uzbrdici... Nije loše, no kome je sve ovo nedovoljno, pa još i može da se "ispruži" za navedenu sumu, Fiesta ST je prava star...

Sa "samo" 182 ks, Fiesta ST je na papiru u inferiornijem položaju u poređenju sa jednim Cliom RS i 208 GTi, koji razvijaju i do dvadesetak "konja" više. No teorija je jedno, a praksa drugo, već nakon par krugova pokazalo se da ni po čemu ne zaostaje za talentovanim Francuzima.

Razvijena od strane evropskog odeljenja Ford Team RS, nova Fiesta ST najsnažnija je serijska Fiesta ikada proizvedena. Predstavljena 2011. godine, na salonu u Frankfurtu, morala je sačekati još dve godine, kako bi se obavilo 850.000 km testova, u najtežim okolnostima. Ford je tako došao sa zakašnjenjem, ali sa čvrstom odlukom da ostane, i otme svoj deo tržišnog kolača. Podsećanja radi, prethodna Fiesta ST 150 ks, završila je karijeru još 2008. godine, od kada je proizvođač ostao bez ijednog malog sportiste. 

Trebalo je znači sačekati poslednju restilizaciju, kako bi i ST ugledao svetlost dana. Estetske izmene su lako uočljive, kao što i priliči "malim naduvanim"; dodati su brojni sportski detalji, navedimo samo aerodinamični kit na karoseriji (plastični dodaci na pragovima i ispod prednje maske), poveći spojler pozadi, dupli završetak izduvne grane, specifične aluminijumske naplatke od 17 cola, sa crvenim kočionim čeljustima, ST značke… Ništa dakle preterano indiskretno, štaviše, razlika između nje i Red&Black Edition je veoma mala.

Slično je i sa unutrašnjošću, no ST ipak ima nekoliko sportskih atributa više. Mislim pre svega na ekstra profilisana Recaro sedišta u kombinaciji koža platno, volan sa ispupčenjima za palčeve i oznakom ST na donjem delu, kao i ručicu menjača od punog aluminijuma. Vozač je čvrsto uklješten u njima, no ukoliko je korpulentniji, brzo će početi da ga žuljaju. Ni ne pomišljajte da se smestite u zimskoj jakni, i sa podebljim novčanikom u zadnjem džepu pantalona . U svakodnevnoj vožnji, poželeli smo da su udobnija i šira, sa pravim osloncem za desni lakat. Ovo je možda i jedina zamerka po pitanju ergonomije, jer se i sedište i upravljač podešavaju u svim pravcima, sa veoma velikom amplitudom. Analogni instrumenti su tamo gde smo navikli da ih sretnemo, nažalost, podeoci nisu nimalo precizni. Živa muka kada se prolazi pored nebrojenih radara u Francuskoj, podešenih na nultu toleranciju. Ko ne može bez satelitskog navođenja, osim što je uz doplatu, i ovde se mora navići na preterano mali ekran. Mobilni su sada znatno veći i perfomantniji.

Dva minuta, i ni sekunda više! Samo toliko vremena dovoljno je da Fiesta ST osvoji srce bilo kojeg vozača, pa i manje da mu izmami uzdahe. Već nakon prvog jačeg pritiska na pedalu gasa, zadovoljno će klimati glavom, što zbog impresivnih ubrzanja, što zbog sportskog zvuka koji preplavi kabinu. Jeste da je ovaj pomalo veštacki, kao i slučaju Clia RS (Sound Symposer), ali prija, posebno što se stiša u konstantnom režimu rada motora (apsolutno neophodno na autuputu). Isto tako, odmah je jasno da je električna asistencija odlično odmerena (slaba), a samo upravljenje precizno kao hiruški skalpel. A tek menjač! Osim što savršeno sklizne u željeni prenos, odmeren je upravo kako treba.

Kratkih prvih pet brzina, dok je šesta produžena radi smanjenja buke i potrošnje na autoputu.Sama šasija je već u startu dovoljno kruta, no ovde su pojačani prednji i zadnji poprečni stabilizatori, uz tvrđe amortizere i opruge kraće za 15 mm. Nažalost, obuvena u izuzetno perfomantne gume Bridgestone Potenza, dimenzija 205/40 R17, prosto poskakuje po lošem putu. Čak i kada je ravan kao bilijarski sto, osećaju se mikro vibracije, što u kombinaciji sa spomenutim sedištima (sunđera ima jedva par milimetara), ne prija leđima. Bez da je poseta kineterapeutu neophodna, činjenica je da je znatno tvrđa od od gore navednih francuskih mališana. Kočnicama ovde nismo pronašli nikavu manu, pa iako više nisu famozne Brembo, snažne su i efikasne (diskovi napred 278 mm, dok je doboš pozadi zamenjeni diskom od 253 mm). Manje nam se dopala potrošnja, obećanih 5,9 litara u proseku, ne mogu se ostvariti ni u idealnim uslovima. Pre treba računati na 9-9,5 litara, pod uslovom da se ne eksploatiše više od 2/3 snage. Po gradu, u vožnji od semafora do semafora, dodajte još 2 dobre litre. A cena? Već kao po običaju nepoznata za naše tržište, u Francuskoj iznosi oko 24.000 evra.