SUPERBRZ I NEODOVLJIVO BEZSMISLEN
``SV`` bedz na kraju ``aventadora`` oznacava izraz ``superveloce`` ( sueprbrz ), koji Lamborghini koristi kod svojih najekstremnijih i senzacionalnih vozila. Maksimalna brzina veca od 350 km/h, motor od 750KS iza vozacevih ledja, kao i zastrasujuca ubrzanja, odlike su ovog modela
Sta u zivotu stignete da uradite za dve sekunde i osam desetinki? Moze se posteno trepnuti i to je sve. Sa duge strane, toliko vremena je potrebno lamborginiju ``aventador SV`` da iz mesta stigne do ``stotke``. Ako se vozac strpi jos sest sekundi, vec jurca 200 km/h. Za mnoge automobile smo govorili da se pri ubrzanju ``vozac lepi za sediste``, ali je to kod ``aventadora SV`` bukvalno tako, jer pri ubrzanju do ``stotke`` belezimo silu od 1G. Ona progresivno opada na 0,4G kada se premasi brzina od 200 km/h.
Jedna druga dimenzija
Ovo je automobil van svake uobicajene logike, jer svet oko vas menja svoj izgled kada ste za njegovim upravljacem. Doduse, ``SV`` je spektakularan i dok stoji, pa ne cudi sto je takav i kada rice i juri. Uz to, svi elementi tradicije su postovani - vrata se otvaraju uvis, motor ima 12 cilindara, a dizajn je pun ostrih linija, i kao svaki ``razjareni`` bik, i ``aventador`` posmatran sa prednje strane izgleda besno, sa boka je prelep, a zadnji deo deluje upravo nestvarno sa spojlerom po citavoj duzini i ogromnim difuzorima. Naravno da privlaci paznju, kada je rec o najekstremnijem ``lamborginiju``.
U kabinu se tesko ulazi, teze nego kod drugih superautomobila, jerje ``aventador`` visok ( bolje reci nizak ) svega metar i cetrnaest centimetara. Unutra nas je docekao jedinstven ambijent. Kako bi se smanjila masa, odstranjeno je sve suvisno, a ono sto je moralo da ostane napravljeno je od ugljenicnih vlakana, magnezijuma ili od drugih ultralakih materijala. Na primer, obloga krova je izradjena od materijala ``karbon skin``, a cak ni tkanina nije uobicajena, vec ju je Lamborgini posebno patentirao tako da bude upola laksa od tradicionalne koze. U odnosu na standardni ``aventador``, masa je smanjena za pedesetak kilograma. Pozicija za upravljacem je specificna, sedi se veoma nisko, u perfektno oblikovanom sedistu. Volan sa izdasnim pomeranjem omogucava perfektan smestaj, mali je i vertikalan, odlicno lezi u ruci, a poseduje i dve velike poluge menjaca koje su, kako smo od Lamborginija i navikli, pricvrscene uz stub upravljaca. Instrument-tabla je izrazito trkacka, a u prvom planu se nalaze analogni obrtomer i pokazivac stepena prenosa. Sa strane su brzinomer i digitalni obrtomer. Dva sedista su razdvojena veoma originalnom konzolom, skoro horizontalnom, na kojoj se nalaze sekundarne komande, pre svega prekidaci putem kojih se moze odabrati jedan od tri rezima voznje: ``strada`` ( put ), ``sport`` i ``korsa`` ( trka ). Prostora nema previse, ali se vozac iapk lepo oseca. Logicno, na prtljag je bolje zaboraviti.
Cesto se postavlja pitanje da li uopste ima smisla proizvoditi automobile poput ovog. Po nama - svakako, i to iz vise razloga. Zbog malobrojnih proizodjaca koji imaju tradiciju, znanje i iskustvo potrebno za njihovo stvaranje, oni srecnici koji ga sebi mogu priustiti mogu reci da poseduju pravi tehnoloski dragulj, jedinstven u svojoj vrsti. Nesto sto se vozi, posmatra, slusa, nesto u cemu se jednostavno uziva. Da li je ovaj ``lambo`` preteran? Svakako, ali zar to nije svaki ``lamborgini``?
Comments
Post a Comment